Smart / Android TV, Full HD, LED, OLED, 4K Ultra HD... Dok svet televizora napreduje svakim danom, prosečnom kupcu je sve teže da se snađe u moru najrazličitijih modela, karakteristika i tehničkih detalja. Kako vaša kupovina ne bi postala borba sa gomilom informacija koje vas više zbunjuju nego što vam pomažu, osvrnuli smo se na nekoliko osnovnih karakteristika televizora koje će vam pomoći prilikom odabira.

Bez obzira na to da li tražite običan TV ili model sa visokim performansama, glavni faktor prilikom donošenja odluke verovatno će biti veličina ekrana, kako bi se vaš novi uređaj što bolje uklopio u enterijer.

Veličina ekrana meri se po dijagonali i izražava se u inčima (jedan inč je 2,54 cm). Što je veća dijagonala, to je i cena televizora veća. U našim prosečnim domaćinstvima još uvek su najzastupljeniji televizori raspona dijagonale od  32" (81 cm) do 43" (109,2 cm). Cena im je pristupačnija i odlično se uklapaju u dnevnu sobu prosečne veličine. S druge strane, televizori veće dijagonale su skuplji, ali je doživljaj gledanja omiljenog filmskog i televizijskog sadržaja na velikom ekranu neuporedivo bolji.

Osim dimenzija police ili komode na koju planirate da stavite TV, vrlo je bitno uzeti u obzir i razdaljinu televizora od mesta za gledanje. Iako ne postoji tačna jednačina po kojoj bi se odredila optimalna udaljenost gledaoca u odnosu na televizor, najčešće se uzima da je preporučena udaljenost 2,5 puta veća od dijagonale ekrana. Na primer:

• - Dijagonala 32" (81 cm) - udaljenost približno 2 metra
• - Dijagonala 43" (109,2 cm) - udaljenost približno 3 metra
• - Dijagonala 55" (130,7 cm) - udaljenost približno 3,5 metara
• - Dijagonala 65" (165,1 cm) - udaljenost približno 4 metra

Preporuka je da veličina ekrana bude u skladu sa veličinom prostorije. Što je veća dijagonala, veća je i udaljenost.

Zastarele CRT ekrane sa katodnom cevi u potpunosti su zamenili savremeni LCD ekrani. LCD ekrani se sastoje od tečnih kristala i zahtevaju pozadinsko osvetljenje kako bi formirali vidljivu sliku. Modeli LCD ekrana međusobno se razlikuju po vrsti pozadinskog osvetljenja ili prema tipu panela koji koriste. 

Tako dolazimo do čuvenog pitanja - koja je razlika između LED i LCD ekrana? Tehnički gledano, razlikuju se po vrsti pozadinskog osvetljenja. LCD ekran poseduje klasično osvetljenje u vidu fluorecentnih lampi (CCFL lampe), dok LED ekran ima svetleće diode (LED diode). Prednost LED dioda u odnosu na klasične lampe ogleda se u tome što bez problema mogu da postignu pravilno i ujednačeno osvetljenje celog ekrana i bolji kontrast. Takvi ekrani po pravilu imaju primetno lepši prikaz slike. Osim toga, televizori sa LED tehnologijom su energetski efikasniji, odnosno troše manje struje.

Postoje dve vrste LED panela: Edge LED i Direct LED.

Edge LED je najčešći tip LED ekrana koji se sreće danas jer je mnogo jeftiniji od Direct LED ekrana. Kod njega se diode u vidu trake nalaze na ivicama televizora švo omogućava pravljenje veoma tankih televizora i nudi superiorni nivo kontrasta u odnosu na LCD panele, ali ne može da postigne isti kvalitet slike kao televizori sa Direct LED panelima. 

Direct LED za pozadinsko osvetljenje koristi diode koje emituju svetlost direktno iza ekrana. Ovo omogućava lokalizovano zatamnjivanje, što znači brzo prilagođavanje osvetljenjosti, i crna boja se može prikazati još efikasnije. To značajno poboljšava kontrast i kvalitet slike. Direct LED paneli su veoma skupi za ugrađivanje, pa ih je iz tog razloga nadjačao Edge LED.

Osim klasičnih LED televizora postoje i OLED televizori koji su trenutno najkvalitetniji na tržištu. Za pozadinsko osvetljenje koriste takozvane organske diode. Ovi televizori trenutno predstavljaju sam vrh što se tiče kvaliteta slike, preciznosti prikaza, kontrasta, intenziteta crne boje i mnogih drugih karakteristika. Jedina mana im je visoka cena. OLED tehnologija takođe omogućava izuzetno tanke ekrane.

Rezolucija ekrana se odnosi na jasnoću teksta i slika na ekranu. Što je rezolucija veća, stavke su jasnije. Rezolucija pokazuje koliko tačaka ima na ekranu po horizontali, odnosno vertikali. Od ovoga zavisi da li će televizor na sebi imati oznaku HD (HD Ready), Full HD ili Ultra HD (4K). 

HD (HD Ready) ekrani obično imaju rezoluciju od 1280 x 720 tačaka ili približnu (1366 x 768). Ovi ekrani se obično mogu naći na televizorima sa dijagonalom od 37 inča i manjom. Imaju kvalitet slike dovoljan za gledanje TV emisija i DVD filmova, i često su po vrlo pristupačnim cenama.

Full HD ekrani imaju rezoluciju od 1920 x 1080 pixela. Omogućavaju vam da gledate Blu-ray filmove, Full HD sadržaje i sve TV programe sa najvišim nivoom detalja. Kristalno jasna slika je super za svakodnevnu upotrebu i za gledanje filmova i omiljenih TV serija.

Ultra HD ili takozvana 4K je rezolucija 4 puta veća od Full HD -  3840 x 2160 tačaka. Televizori ove rezolucije predstavljaju vrhunac današnje tehnologije. Skrojena je za igre, filmove visoke rezolucije i video materijal sa iznenađujuće jasnim i detaljnim slikama.

Savet: Ako se, recimo, dvoumite da li da kupite televizor veličine 37 inča sa HD rezolucijom ili model iste dijagonale ekrana sa Full HD rezolucijom, jedino o čemu treba da vodite računa je sa koje udaljenosti gledate TV. Ako ga gledate sa najčešće udaljenosti od 2,5-3 metara, nema puno razlike između HD i Full HD slike. Ali, ako TV gledate sa udaljenosti od 1,5-2 metra, onda će Full HD pružiti primetno jasniju sliku.

Kontrast je jedna od bitnijih karakteristika televizora, i to je najveća razlika između dva modela. Najjednostavnije rečeno, kontrast je razlika između najsvetlije i najtamnije tačke koju televizor može da stvori. Kontrast od 3000:1 znači da nivo osvetljenja ili svetline belih oblasti slike je 3000 puta svetliji od crnih oblasti slike. Sto je veći kontrast, veća je razlika između najsvetlijih belih i najtamnijih crnih koju ekran može da proizvede.

Pod “Smart” televizorom podrazumeva se svaki televizor koji može da se poveže sa internetom ili drugim pametnim uređajem. Takav TV mora da poseduje komponente sa kojima se susrećemo kod računara (procesor, memoriju...), kao i operativni sistem (OS) koji će sve to da poveže. Dakle, preko Smart TV-a možete da gledate filmove,  You Tube snimke, pretražujete sajtove, koristite društvene mreže (Facebook, Twitter), razgovarate na Skype... Neke aplikacije su već instalirane (u zavisnosti od proizvođača), a neke se mogu preuzeti sa online prodavnice.

  Ako planirate da povežete vaš televizor na internet potreban vam je LAN port ili WiFi konekcija koja će biti veza do vašeg rutera (izvora interneta). Na tržištu kod nas ćete uglavnom naći sa WiFi opcijom ali postoje dve mogućnosti: ugrađen i mogućnost ugradnje. Ako ima ugrađen onda ste spremni za povezivanje, a ako ima mogućnost ugradnje onda morate kupiti posebno WiFi USB priključak od proizvođača.

Osim što preko WiFi konekcije, odnosno bežičnog interneta, možete da gledate film na svom televizoru, postoje još dva načina da uživate u svom omiljenom sadržaju na velikom LED ekranu. Jedan od načina jeste putem USB konekcije. Da biste gledali film koji se nalazi na vašem USB-u, sve što je potrebno da uradite jeste da priključite USB u svoj TV i avantura može da počne.

HDMI (High Definition Multimedia Interface) predstavlja interfejs za prenos digitalnih audio i video formata u visokoj rezoluciji. Omogućava vam da jednim kablom povežete televizor sa laptopom, desktop računarom ili DVD-jem i tako pogledate filmove, serije ili slike na vašem televizoru.

DVB-T2 tjuner obezbeđuje prijem digitalnog signala. Televizori koji imaju ugrađen DVB-T2 tjuner skuplji su u odnosu na one koji to nemaju. Ukoliko se odlučite za jeftiniju varijantu TV-a koji nema digitalni tjuner, biće vam potreban eksterni DVB-T2 prijemnik, odnosno DVB-T2 set- top box uređaj.